In memoriam
Danica Petanjek – Baka Dana
(1920-2011)
Znate’l pricu o Vasi Ladackom? I ja sam je cuo million puta. I jos cu. Vasa k’o Vasa. Devet dana nije izlazio iz birtije. Cudna sorta. Mlad je kazu bio i kad je umro. (Mada je Djoka Balasevic izrevoltiran snimanjem filma “Jesen stize dunjo moja” bez njegove dozvole saljivo izjavio da se “Vasa samo pravio mrtav.. Da eskivira vojsku”) Mnogi pametniji, uceniji i peru (tastaturi) vicniji ljudi diskutovase muzicki kvalitet, tuznu temu, carobne reci i vecnu poruku ove driljive pesme tako da nema potrebe da produbljujemo analizu i kvarimo nesto cega dostojni nismo.
Fakat da je Vasa hteo mnogo vise. Sat za zlatnim lancem i cilasem. Baka Dana ziveh skromnim zivotom. Nikada nije ni imala, niti zelela “konje vrane po livadi razigrane”. Volela je ljude, zivot, muziku, sport. Radovala se svakom novom danu kao da je 50 leta mladja. Uvek vedra, nasmejana i raspolozena. Toliku zivotnu energiju niko od njenih prijatelja, komsija i poznanika nje video. U moj zivot udje 13. Oktobra, sada vec davne 1998. Sto bi rekao veliki Dr. Nele Karajlic “Pamtim to kao da je bilo danas”. Ne daju me moji u Zvezdin internat. Plase se da ne popustim u skoli, povuce me drustvo. Na nagovor velikog trenerskog maga i legende Crvene Zvezde Tome Milicevica, odlucismo se da iznajmimo sobu u Bulevaru JNA 70/4. Ulazim u moj novi dom, a 78-godinja baka Dana se popela na vrh drveta u dvoristu njenog prizemnog stana i bere prezrele i istrulele smokve! Starogradska narodna muzika i sevdalinke samo biju. Osmeh sa ni malo ostarelog lica ne silazi ni jednog trenutka. Ushiceno silazi sa nestabilnih stepenica starih merdevina i veselim glasom znatizeljno pita:
- Stigli Kragujevcani? Dobro dosli decki. Ajde ovamo Diko.
Ulazim u moju sadasnju sobu, a ona cela oblepljena posterima svetskih fudbalskih zvezda; Beckham, Zidane, Zuba, Luis Enrike, Stankovic Dejan, Batistuta (Gabriel? Ne pomerio se smesta. Ja rec, on rec..),.. Mnogo je volela fudbal. Pomno pratila i gledala sve utakmice. Fanaticno navijala ma ko da igra. Ipak, jedan fudbaler joj je bio posebno drag.
Neka nevazna utakmica Beogradske Pionirske lige. Moj debi u crveno-belom dresu. Dobili smo slabasni Zeleznik 6-0. Baka dana odmah sutradan trci na ostarelu trafiku na Banjickoj raskrsnici i trazi Sportski Zurnal. 12.strana. Jos jedna kanonada Tomine “Pustinjske Oluje”. Crvena Zvezda – Zeleznik 6:0! Strelci Mrdja 2, Milovanovic, Basta, Rakovic, Jankovic. Verujem da je u roku od pola sata ceo komsiluk procitao ovu novost. Isla je od stana do stana, od komsije do komsije, od prijatelja do prijatelja i prenosila ovu, za nju, veoma vaznu i lepu vest.
Nikada necu zaboraviti ni otvaranje kladionice na Banjici. Prohladan Februarski dan, Dzoni i ja obuvamo patike, javljamo joj se kako je ona to uvek volela a Dana ce:
- Gde cete Miki? – zabrinuto nas pita.
- Do kladionice. Brzo cemo
- Ko igra?
- Englezi. – odgovaram. Arsenal – Manchester – 6. kolo FA Kupa na Wembleyu. United na vrhuncu forme. Roy Keane, David Beckham, Gigs, Rio Ferdinand. Dzoni i ja stekovali kintu cele nedelje da “grunemo” keca.
- Ma ja mislim da ce Arsenal da pobedi. Oni su bolji. – govori nam bakica od 80 godina.
- Ma Miki, Manchester bolji. - Dzoni vec racuna gde cemo potrositi novac.
Sedamo kod Dane u sobu. Dok smo mi “ulagali u investicije”, ona je vec kupila keks, semenke, cokoladu, sokove.. Krece tekma. Atmosfera dostojna finala Lige Sampiona. Kuvanje. Sanse, stative, precke. Dzoni sujeverno guzva tiket, ja nervozno grickam nokte, a Dana sedi, sve pomno prati i ne progovara. U jednom trenutku iznenada izusti:
- Ko su Crveni?
- Manchester.
- Bas su losi!
Dzoni me pogleda popreko i saljivo rece:
- Peki, Dana nasledjuje Fergusona.
Dzonijevo i moje fudbalsko (ne)znanje ne vredi uzaludno komentarisati! To sto je tamnoputi Sylvain Wiltord fantasticnim golom odveo Arsenal u narednu rundu takmicenja vam sve govori. London na nogama, tribine gore. Tobdzije sa Hajberija urnebesno slave veliku pobedu. U dnevnoj sobi naseg Banjickog doma – muk! Smeska se baka Dana:
- Sta sam vam rekla? Koliko ste para potrosili?
Dzoniju ostalo za prevoz, meni za burek:
- Po hiljadu.
Dana vadi novcanik, pruza nam po jednu crvenu novcanicu i nasmejano porucuje:
- Sledeci put mene da pitate.
Ima mnogo interesantnih prica, anegdota i posalica iz baba Daninog lepog zivota. Mi, koji smo imali srecu da je upoznamo, znamo puno toga o njenoj plemenitosti, dobroti, optimizmu i bezrezervnoj nesebicnosti. To nikada necemo zaboraviti. 1. Marta je proslavila svoj 91. Rodjendan u veseloj atmosferi i drustvu njenih najmilijih. Bila je radosna, nasmejana i raspevana. Bila je Dana! Legla je da spava i otisla u legendu!
Tu smo svi Miki. Tu su ti tvoji Pera i Jagoda. Stize i Slavko. Tu su Tina, Bojan i Lenka. Nidzica je tu. Pita ko pobedjuje danas. Tu su Mila i Nesko. Svratili na pivo. Tu je cika Ilija. Doneo novine. Santrac navratio. Tu je i Karovic. Peva ti “tuznu Meksikansku”. Tu je i Vice. Svratio da te obidje. Tu je i Cica. Donela ti sir, svratila na kafu i po koju lepu rec. Tu smo svi. Tvoj je krevet prazan. Nema te. Tuzno je. Znamo da nas gledas i da nam se radujes i smejes. Cuvacemo uspomenu na tebe. Tvoj osmeh i dobrotu ima ko da pamti i cuva. Hvala na svemu! Pocivaj u miru.
“Nista vise nije isto, nikad nece biti kao sto je bilo ranije,
Ostaje nam samo borba, borba i secanje,
Na neko srecnije vreme kada smo zajedno bili svi,
Koje ni jedna slika, ni jedna pesma, ne mogu vratiti..”
