Par godina za nas?
“Dodju, tako vremena, kada pametan zacuti, budala progovori, a fukara se obogati..” Ivo Andric
Pametnih je, na zalost, sve manje; Budala na svakom cosku; A fukare vrse poslednje pripreme za agresivnu politicku kampanju za predstojece izbore.
Dosao sam na ideju da napisem neki text povodom sedamnaestogodisnjice od smrti legende Srpskog rock and roll-a Milana Mladenovica i tako podestim sebe i svoje prijatelje o znacaju njegovog lika i dela za srpsku muziku i kulturu uopste. Mislio sam da pisem o svojoj percepciji njegovih pesama iz danasnje perspektive, ALI…
Petak vece, uspesno zavrsena radna nedelja i plata na racunu su jasan znak da me vesela druzina verno ocekuje u kladionici. A u njoj, sve same legende vrelog Banjickog asfalta; Jugoslav Vasovic, proslavljeni vaterpolista i reprezentativac Srbije, osvajac srebrne Olimpijske medalje u Sidneju 2000. godine,Bora Corba, Petruci iz Indexovaca, komsija Vasa, itd. Rasa Andric je u Kenguru jasno docarao da su kladionicari odavno prerasli marginalnu grupu muskog drustva bliskom sportu i postali veoma vazna socijalna kategorija. Da je glumacka legenda Zoran Radmilovic ziv, verovatno bi prekvalifikovao Radovana III u “clana kladionice”.
I kao sto kaze novi hit Kragujevackog rock sastava Devedeseti Minut koji ce svoj solo koncert odrzati sledeceg vikenda:
“A na TVu prava drama, Fulam gubi od Wigana,
90. je minut i tikete lete k’o konfete svud”
Gde je sada Batistuta (Jel Gabrijel?) i cime se bavi ne stigoh da cujem od galame i buke koju su pravili veseli tinejdzeri za stolom do nas.
- Brate, jel’ ima neki dobar film veceras? – kratko posisani komsija upita svog ortaka.
- Imate veceras dobar dokumetarac o EKVu i Milanu Mladenovicu. – standardno sam morao da se ubacim u ovu konverzaciju.
- Peki, brate, a ko ti taj!!!???
Stavio sam 100 kinti na neke Engleze i Svabe i produzio na pivo sa drugarima iz Americkih dana.
5. Novembar. Na danasnji dan pre 17 godina nas je napustila najveca legenda srpske muzike, neshvaceni genije, muzicki radoholik, Milan Mladenovic. U nadi da cu naci neki zanimljiv text kupih nekoliko dnevnih novinskih izdanja.
Grcka vlada prezivela glasanje. Sarkozi zabrinuto najavljuje krah evra i propast Evrozone. Kosovo i dalje branimo drvljem i kamenjem (i po kojim balvanom, doduse). US Steel najavljuje povlacenje iz Srbije. Podmaladak DSa i SNSa krenuo u kampanjski rat putem drustvenih mreza. Milo kupio cuku od 106,000 eura (jel se kaze evra ili eura.. Irak, Iran!?). Radnicki i dalje bez poraza u Jelen Super Ligi. Crveni Djavoli docekuju stare musterije iz Uzica. Horoskop kaze da mi predstoji finansijski dobitak (Mozzart Bet, najebali ste). Svi pisani mediji izgledaju identicno, samo se datum menja.
Nakon par meseci pecalbarenja na svezem Bavarskom vazduhu gde je svaki pokusaj gledanja “Serije o Dzordzu” zavrsavan pritiskom na dugme “off” jerbo je “Djole” naprasno progovorio svapski, upalih mali ekran tv prijemnika ne bih li se informisao sta sam propustio. I krenem redom. Seljak Zika (ovde ne mislim na geografsko poreklo vec na karakternu osobinu) i dalje zari i pali javnim servisom. Pokusavam da shvatim ali mi ne ide kako je pored toliko mladih, pametnih, obrazovanih, nacitanih, urbanih i krajnje inteligentnih novinara Zika dobio jedan od udarnih termina na nacionalnoj televiziji.
Porodica Rakovic ima 4 svetinje: Svetog Nikolu, kamp prikolicu, skije i daljinski upravljac. Kada mi je vec ova cetvrta pomenuta svetinja pri ruci, resih da pobegnem od Zike sto pre, na RTS 2. Rastuzim se kada vidim kakve crtace serviraju deci. Pa gde su BRE nestali Snorkijevci, Gargamel i Strumpfovi, Popaj i Badza, Nindza Kornjace..? Verujem da cemo svi do kraja zivota pamtiti cuvenu odjavnu spicu:”Preveo :Goran Krickovic. Text interpretirali:Ljubisa Bacic, Nada Blam, Vlastimir Djuza Stojilkovic i Nikola Simic. Magnetoskop: Predrag Jeremic. Ton majstor: Miodrag Z. Vuckovic. Realizacija:Slavko Tatic!” RTS Digital se i ne usudjujem da okrenem jer odmah pomislim da je neki dan zalosti. Volem ja i Mocarta i Baha iako mi nikad nisu svirali “na uvce” kao Palmi, ali ovi ga preterase.
Na Pink Music-u ide pesma tipa “ja te volim, ti me volis, mi se volimo.. o ho ho ho.. ja te volim, ti me volis, mi se volimo..” Dubokoumno, nema sta. Idemo dalje. B92 standardno. Prijatelji su davno postali kultni, ali manje-vise znam sve napamet. Fudbala ima toliko da se prosto zapitam kada ce poceti da prenose meceve Sumadijske Zone. Vreme sutra: Prepodne kisa, popodne blato!
I na kraju; Jedna jedina, neponovljiva, originalna, razdragana, vesela, neustrasiva lavica koja preti da pomuti slavu Milke Canic, zena zmaj – glas samuraj, legitimni naslednik Duska Radovica i Mice Orlovica, legenda koja zivi, LEA KIS! Ajmo aplauuuuuuuz…. A a a a a a a …. I konverzacija tipa:
Lea Kis: Da li si varala svoga decka.
Sisata pevacica: Da (Osmeh)
Lea Kis: Ha ha ha ha ha. Ajmo aaaplaaaauzzzz. Ha ha ha..
Sto bi rekao Sergej, “KENJA MI SE”
I onda se ja cudim kako moj osamnaestogosinji komsija ne zna ko je Milan Mladenovic.
U skoli su me ucili da svaki text, sastav, knjiga, clanak, itd. moraju imati zakljucak. A sta mi svi da zakljucimo posle ovoga?
“Kao da sam ceo zivot sanjao a sad se budim,
Ovo je moja zemlja, ovo nisu moji ljudi..”
“Prijatelj i ja sedimo na klupi, gledamo zvezde,
Slusamo vesti sto su upravo stigle,
Kazu da imamo,
jos samo par godina za nas..”
Da li imamo?
Petar Rakovic
