Umesto poklona

Danas punim 27 godina. Gates je u mojim godinama imao milione, Jordan (i njemu srecan rodjendan) 2 ferarija, Mike Tyson 4 vile sa nekoliko hektara zemlje, Ronaldo privatno ostrvo, itd. Ja nemam mnogo, al’ sve sto imam, posteno sam nabavio! Imam Kristinu, Lenku, Marka, Stefana, Bilju,Kasu, Acu, Sasku, Emu, Filipa, Ivana, Mitu,Vuka, Pukija, Mariju jednu i drugu, Maju, Ranka, Lazu, Mladena, Majla, Bacu, Raku, Zombija, Mike Palacio-a i jos mnogo, mnogo njih! Posto je moj dom skroman i ne mogu fizicki postici da primim i castim sve, a valja se, resih da vam umesto darova podarim jednu interesantnu pricu. Nisam Nusic, a jos manje Andric, niti mi je svaka ka’ u Njegosa, ali sam od Karleuse bolji svakako!

Ovako to ide…

Upoznah puno vidjenijih ljudi srpskog kulturnog i obrazovnog establishmenta na nedavnom otvaranju Medjunarodnog Akademskog Centra u Beogradu. Sto bi rekao veliki Danilo Lazovic u genijalnom filmskom ostvarenju Bozidara Nikolica:”Jesmo, pismo i kusur (poklone) dobismo”. Pricalo se o obrazovanju, kulturno-istorijskim vrednostima, Obami, snegu u Beogradu, zategnutoj politickoj situaciji u Egiptu, sportu..

Muski deo posetilaca ove manifestacije stize cak i do Ronalda! Onog prvog, pravog, originalnog. Onog sa hronicnim viskom kilograma, ponekad ocajnom frizurom i jos ocajnijim zubima. Onog cije sam fudbalsko umece i vestinu zadivljeno gledao na malim ekranima TV prijemnika k’o Radovan III seriju o Dzordzu. Onog cije ce poteze, golove i umece velicati i prepricavati generacije i generacije ljubitelja sporta. Onog, koji onomad, na moju veliku zalost, i na veliku zalost svih poklonika ove magicne igre, zavrsi svoju blistavu i uspesnu fudbalsku karijeru. Onog, ciji ce mi smekerski potezi, driblinzi i golovi definitivno nedostajati.

Poredjenje Maradonine “Bozje ruke” i Zubinog magicnog driblinga iz daleke ’97 kada je pred prepunom Beogradskom Marakanom “izlomio kicmu” nesrecnom Predragu Stankovicu i izmamio aplauze 80,000 freneticnih srpskih ljubitelja fudbala na kratko prekide ljubazna direktorka Medjunarodnog Akademskog Centra:

-  Kako ste momci? Jel sve ok? Da li biste zeleli nesto da popijete, pojedete?”

-  Posao! Odgovorih, bez razmisljanja.

-  Molim? Siguran sam da je na trenutak posumnjala u svoje slusne sposobnosti.

-  Sve je OK. Mislim se u sebi, Jagodinu kuhinju ne bih menjao ni Jamie Oliverom (Zasto Jagodu bih menj’o Jamie Oliverom?). A i ne pijem sminkerska pica (zivela dedina rakija i domace pivo).    Pravi razlog mog dolaska na ovaj skup je potajna zelja da cu se sresti sa prijateljima iz Americkih studentskih dana, da su oni sada zaposleni u jakim i stabilnim firmama, da znaju moje profesionalne kvalitete i vestine, i da ce mi pomoci da nadjem posao; Ili me posavetovati i uputiti gde, kako ili kod koga da potrazim pomoc.

- Vi jos uvek niste zaposleni? – Zapanjeno me upita veoma prijatna i druzeljubiva gospodja. Ali Stony Brook University je fantasticna obrazovna ustanova. Na Times-ovoj listi najbolji svetskih univerziteta za 2010. godinu se nalazi na visokom 78. mestu ispred fakulteta kao sto su Nemacki Univerzitet Heidelberg, London School of Economics, Mancesterski Univerzitet, Ciriski Univerzitet, itd. ( http://www.timeshighereducation.co.uk/world-university-rankings/2010-2011/top-200.html )

- A da li ste vi culi za Megatrend? A BK? A nadaleko cuveni Pristinski Univerzitet? – Sarkazam i smeh su poslednje oruzje koje normalan covek koristi u borbi protiv neukih, nestrucnih i primitivnih slojeva drustva. To su oni sto gledaju Pink, slusaju Grand, prate Farmu, citaju Karleusu, ne daju migavac kad skrecu, i misle da sam narkoman jer slusam “Atheist Rap” i prisustvovao sam koncertu “Red Hot Chili Peppers-a”. (A to sto sedim na ‘ladan beton nema veze)

- Sacekaj sekund. – Okrete se i ode.

Moj bivsi saigrac, kolega i veliki prijatelj, Mladen Ramic, i ja nastavismo nogometnu temu.

- Ma kakav Cristiano? Slozismo se za cas. Zna se ko je R9! Ko o cemu, kur… hm, muskarci o fudbalu.

- Jel’ se secas kad se Majlo lozio da lici na prepotentnog Portugalca pa je vezbao slobodnjake i na kraju u 90. minutu zabio golcinu New Hampshire-u? U tom trenutku pomenuta gospodja nas prekide:

-Hi, let me introduce to you an American ambassador in Serbia, Mrs. Mary Warlick. Ambasadorka rodjaci! Ja rec, ona rec.. What’s up? How you doin’? Jel znate sta vozi Mary? Ne, ne vozi juga. Ne lozite se. Reci cu vam kasnije.

Ovu divnu konverzaciju prekide neka malo punija gospodja. Neko mi sapnu da je to Jasna Matic. Milion puta sam cuo to ime, a nisam imao blage veze kako izgleda. A nema dnevnika da ne spomenu nju i onu ministarku za sport i omladinu sto neprestano siri berazlozni optimizam. O Dacicu i Dinkicu, verujem, nema potrebe da pricam, jer su mi oni u stvari bas cool! Majke mi. Kad god njih cujem, bar na trenutak pomislim da zivim u normalnoj i uredjenoj zemlji!

Taman sam uzeo malo kisele da bolje svarim onu cetvrt bureka sto pojedoh pre nepunih 45 minuta kad doticna ministarka izusti:

- Srpski studenti na skolovanju u inostranstvu, a narocito u USA, su najveci kapital nase zemlje. Oni trebaju biti nosioci promena i boljitka Srbije; socijalnog, moralnog, i pre svega, ekonomskog!

- Sto bi rekao onaj cetnik koji se saplice o televizijski kabal prilikom intervjua ispred autenticne Sumadijske vodenice:”I ‘leba ti!” Gde me nadje? – Pomislih.

Godine druzenja sa jednim od mojih najboljih drugara, Stefanom, su me naucile da treba biti neposredan. Uvek i na svakom mestu. Prvu priliku sam iskoristio da joj pridjem i izlozim svoj krajnje jednostavan problem.

- Dobar dan, moje ime je Petar Rakovic. Diplomirao sam ekonomiju i finansije na New York State University u Stony Brook-u sa prosekom 3.1 (na skali od 0 do 4). Dobio sam razne nagrade i pocasti. Perfektno govorim engleski. Sluzim se norveskim. Dobar sam sa kompjuterima. Komunikativan, socijalan. Vozacka dozvola B kategorije (valjda nece da mi je uzmu, ipak sam duvao samo 0.64%, a i to mi je prvi saobracajni prekrsaj).

- Super Petre. Bas mi je drago. Zavrsiti finansije u finanisjkom centru sveta je kao proci kroz omladinsku skolu fudbalskog kluba Barselona!

- Opa! I ona o fudbalu.

- Posalji mail sa svojim podacima i CVem na moju kancelariju. Neko ce ti se do kraja nedelje javiti. Takvi kao ti su potrebni ovoj zemlji!

- YES! - Pomislih u sebi. Konacno neko normalan!

Skup se vec zavrsio i koracali smo lagano ka izlazu zgrade. Jasna bez obezbedjenja, Mary sa obezbedjenjem i ja sa Mladenom. Jasna udje u audi sa zatamnjenim staklima, Mary u jedan od nekoliko ambasadorskih hammera, a ja pesaka pored skupstine, do Londona, 41 i pravac Banjica.

Nema dobar dan, nema pranja ruku, nema izuvanja. Pravac soba, palim komp, googlujem Ministarstvo za Telekomunikacije i saljem CV. Prodje nedelja – nista! Prodje Sveti Jovan – nista! Prodje Sveti Sava – nista! Prodje Sretenje – nista!

U medjuvremenu sam otvorio nov e-mail koji mi sluzi samo za poslovne aplikacije. Kontam, poslovna zena, ima pritiske iz svoje stranke, ima pritiske iz vladajuce stranke. Svi smo mi ljudi od krvi i mesa. I resim da se bacim na privatnu sluzbu. Od sredine Novembra 2010. do 17. Februara 2011. sam aplicirao na tacno 313 konkursa za posao.

Znate koliko sam ponuda za posao dobio? 0!

Znate koliko sam poziva za intervju dobio? 0!

Znate li ko li koliko ljudi je odgovorilo na moju aplikaciju? 2! Yes! Ima nade.

Firma I. Prvi krug- CV. Prodjem. Drugi krug - on line test. Prodjem. I kad je trebalo da me pozovu na intervju stize mi mail sa obavestenjem da nisam dovoljno edukovan za tu vrstu posla i da nemam dovoljno kvalifikacija?

Firma II. Prvi krug- CV. Prodjem. Drugi krug - on line test. Prodjem. I kad je trebalo da me pozovu na intervju stize mi mail sa obavestenjem da nisam dovoljno edukovan za tu vrstu posla i da nemam dovoljno kvalifikacija?

Ne budem lenj. Otvorim lazan profil, “nabudzim CV” i prijavim se opet u obe firme! Petar Petrovic, diplomirao na NYU, magistrirao u Luganu, radno iskustvo iz Barselone i Milana, govorim engleski, italijanski, spanski, sluzim se francuskim. Prvi krug- CV. Prodjem. Drugi krug - on line test. Prodjem. I znate sta kazu kada je trebalo da me pozovu na intervju?

ZALIMO, NISTE DOVOLJNO EDUKOVANI ZA OVU VRSTU POSLA I NEMATE DOVOLJNO KVALIFIKACIJA!

Pre nedelju dana resim da experimentalno apliciram na par konkursa u USA i Kanadi. Vec sam dobio 4 poziva za intervju i 10ak kulturnih obavestenja da traze malo iskusnije radnike ali da ce me imati na umu ako se otvori bilo kakvo slobodno mesto za tek svrsene studente sa skromnim radnim iskustvom.

Ja sam amater, ovo radim za svoju dusu i u nadi da ce se makar neko nasmejati citajuci moj prvi blog. Zato cu za zakljucak ove price iskoristiti strofu pesme zanesenjaka, entuzijasta i diskretnih heroja iz kultnog Beogradskog benda koji kaze:

“Nekad je značilo kad neko ima školu,

  sad hiljade takvih visi na birou,
              gledaju u šolju kad će šljaku da zabodu,
               dok vi gledate u ponude da zabodete bolju”.

I da, HVALA ljudi!

ZIVELI!